Sarkozi je bolji. Meni se svidja ova ideja rasnog mijesanja u Francuskoj. Volio bi da Sarkozijeve ideje uspiju. Nije vazno kako po izboru ili kao obaveza.
L’objectif, c’est relever le défi du métissage.
Ce n’est pas un choix, c’est une obligation.
On ne peut pas faire autrement.
Au risque de nous trouver confrontés à des problèmes considérables. Nous devons changer
partout en même temps, dans l’entreprise, dans les administrations, à l’éducation, dans les
partis politiques. Et on va se mettre des obligations de résultat. Si ce volontarisme républicain ne fonctionnait pas, il faudra alors que la République passe à des méthodes plus contraignantes encore. »
Preporuke:
0
0
3
utorak, 29 jun 2010 22:07
wickid
Francuska je godinama bila ikona novog svetskog poredka i simbiol "marionetskih" drzava u zapadnoj Evropi. Njena politika je raskinula sve veze sa svojim istorijskim iskustvom, politika je postala neodgovorna i nesamostalna u najmanju ruku.
Jedna velika zemlja nase civilizacije je prosto nestala sa mape sveta, polako se gaseci u mraku globalizovanog sveta. Sva nova pravila koja su joj nametnuta bila su na drugom kraju ideala na kojima je sazidana.
Njene tekovine, koje su vekovima bile inspiracija za druge narode u Evropi. U medjuvremenu pretvorila se u jedno od najvecih razocarenja, bar za mene.
Jos jedan fantastican clanak gdje Aleckovic, i zaista se nadam da ce Francuska biti dovoljno jaka da se podigne sa kolena i bude deo resenja umesto problema. kao sto de Vilpen treba njegov narod, tako i sve zemlje Evropu trebaju Francusku, vise nego ikad do sad.
Preporuke:
0
0
4
utorak, 29 jun 2010 23:16
Zdravko
Ovo o zločinačkoj organizaciji koja se odaziva na NATO je sjajno! U isto vrijeme na sva tri javna emitera u BiH do ludila se vrte promotivni spotovi o potrebi NATO snaga. Ajd za Federaciju BiH to i može proći ali ljudi moji Republika Srpska baš kao i Srbija je osjetila zločinačku mašineriju na koži svog naroda i imovine narodne. Sjetimo se Snaga za brza dejstva (Britanci i Francuzi) i njihove dalekometne artiljerije po Grahovu, Drvaru, Petrovcu.... Sjetimo se udara NATO avijacije (Britanci, Francuzi i kauboji) po položajima Vojske Republike Srpske. Sjetimo se i poratnog dijela, iživljavanje na parohu paljanskom ocu Straovlahu i njegovom sinu. Obogaljili su ih dok žive. Sjetimo se ubistva majke porodice Abadžić kod Višegrada i teško ranjavanje oca i sina. Sramota je to što gledamo na kanalu RTRS-a, kapitulantski i podanički, ulizički. Ma nemam riječi!
I jedna mala digresija. Taj pojam OSTAVKA je kod Srba sa ove i one strane Drine potpuno nepoznat i neistražen pojam. Volio bih da me neko demantuje ali ja mislim da nema primjera da je jedan srpski političar od nivo mjesne zajednice do države ikada podnio ostavku zbog neispunjenih obećanja ili propusta.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 30 jun 2010 00:35
Pjotr Cibukov
A kako bese sa onim da ce Notr dam zvoniti povodom 600-godisnjice Kosovske bitke? Vrati li iko deset godina kasnije francuski Orden legije casti u znak protesta protiv francuskog nemilosrdnog bombardovanja Srbije? Jesam li ja budala ili zlopamtilo sto ne dajem ni pet para za i na dijasporu i njene price?
Preporuke:
0
0
6
sreda, 30 jun 2010 02:00
BB jedan
Vi ste realista,Pjotr Cibukov.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 30 jun 2010 06:41
m. -ić
Pitajte vi tog Vilpena šta on misli o Srbiji i o Francuskoj okupaciji i podršci narkomafijozima. Ako bi on radio isto što i Sarkozi, Srbiji se isto 'vata. Čak štaviše, dokle god je Francuska neprijatelj Srbije, a trenutno jeste, i jeste već jedno 20 godina, tada jedino što se može reći: što gore po Francusku, to bolje po Srbiju.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 30 jun 2010 08:10
Vukadin
Skeptičan sam prema mogućnosti promena (iznutra?) u zemljama članicama EU. Mislim da je vreme De Gola odavno prošlo. Jedan govor ne može da me ubedi.
Ali sam takođe otvorena uma. Prema tome, videćemo. Dok ne vidim ne menjam stav. Moj stav određuje to da su me bombardovali, istini za volju Francuzi su smanjili spisak meta. Moj stav takođe određuje da su među prvima priznali "Kosova".
No, kad sam već otvorena uma, ne mogu da ne primetim detant (kako Ameri vole reći "resetovanje") prema Rusiji. Smena vlasti u Ukrajini, odlazak atlantista pa čak i poraz mekše prozapadne struje - prošao je bez većih problema. Stvari nisu crno-bele.
Naravno, nijedna sila, posebno ne Amerika, ne popušta vođena altruizmom.
Svet svejedno postaje složeniji. Što se NATO tiče, pre verujem u lagano truljenje nego nagle obrte. Taj savez je vojno-politički nesposoban - govorim o savezu, odnosno američkim saveznicima. To se vidi u Avganistanu.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 30 jun 2010 08:12
DŽon Šepard
"Francuska i Engleska, biće zemlja proleterska..." :D
(stara komunistička pesma)
Preporuke:
0
0
10
sreda, 30 jun 2010 08:28
@@
Ponelo autorku i to je u redu,međutim i Francuzi su duboko odmakli sa procesom "raskida sa ružnom prošlošću", bojim se da im povratka nema .Ušli su im u sve pore.
Preporuke:
0
0
11
sreda, 30 jun 2010 11:53
brm
ovaj sajt postaje leglo ljudi koji obožavaju - Francusku, Rusiju, Nemačku, Čile, Kinu, Brazil, Tursku..obožavatelja SAD nema oni su na drugom sajtu
ima li negde sajt obožavatelja Srbije?
draga Miro bajki o našim političarima mi je stvarno dosta..samo mi još fali neki Vilpen koji spaja nespiojivo - vatru i vodu, levičare i desničare, nemačku i Francuskui a protiv NATO..
već viđeno u liku DR vOJISLAVA
ajte molim vas...
Preporuke:
0
0
12
sreda, 30 jun 2010 12:13
Nikola Smolenski
Ne vredi. Prema njegovim stavovima o Kosovu i Srbiji, ovaj je gori i od Kušnera:
Varate se. Put do Srbije vodi preko Rusije, a Rusiji je bitan savez sa Francuskom i Nemackom , jer tada USA manje vrsljaju. Dok se ne probude sile koje su postovale Srbiju, nista mi ne mozemo. Probajte da promenite vlast u Srbiji. Nemoguce, svi su se umrezili u korupciji. Upravo su oni (vlast) najveci obozavaoci tih zapadnih zemalja i njihovih administratora. A nasi ljudi koji su ziveli u svetu dobro govore gde je izlaz. Traziti relativno normalne i obrazovane ljude svuda po svetu.
Odlican tekst.
Preporuke:
0
0
14
sreda, 30 jun 2010 14:48
milorad s. dodatak
sto se tice toga sta je s cim spojivo, tacno je da gledano cisto partijski liberali, socijalisti i komunisti nisu spojivi. Ali, ako se gleda drzavotvorno i drzavno, onda jesu, tj. moraju da budu. U tome i lezi nerazumevanje degolisticke politike, to nije politika partija, vec je to najvisa drzavotvorna politika. Nazalost, nasa Srbija je jos ne poznaje.
Preporuke:
0
0
15
utorak, 13 jul 2010 09:32
Slavomir
Dok se čitaju ovi redovi M. Alečković o Vilpenu i šansi koja se rađa u Francuskoj čovek se oseća radosno, budi se nada u njemu. Autorkin zanos i inspiracija, ubeđenje da će Vilpen pobediti i doneti nešto dobro i novo, ne samo Francuskoj, uzbuđuje i deluje optimistički kod čitaoca.
Ostaje pitanje koliko je sve ovo realno, koliko je moguće da se ovo dogodi?
Kraci globalizma stigli su i do najudaljenijih država i krajeva sveta, pipci mondijaliastičke hobotnice stižu da uhvate i u najudaljenijim krajevima njegovo stanovništvo. Imaju li obični ljudi snage i moći da se tome odupiru godinama unazad i u godinama koje slede? Čekajući nekog svog Vilpena hoće li pokleknuti, kako će uspeti da opstanu u suprostavljanju globalizmiu i libaralnoj ekonomiji? Od čega će, banalno govoreći, da žive oni i njihova deca do tada ako se suprostave nehumanom globalizmu?
Postavljanje ovih pitanja nije pesimizam ni širenje defetizma već realan problem koji traje godinama unazad. Ako pomoć ili lek ne stignu na vreme uzalud strpljenje i borba - čovek odustane ili umre!
Kako dočekati solidarniji i pravedniji svet, društvo koje će više brinuti o ogromnom broju neravnopravnih?
Kako dočekati da najsposobniji dobiju šansu, a ne partijski poslušnici?
Znamo svi da se okolnosti teško menjaju, da ozbiljne društvene promene čak i kad su usmerene na boljitak većine u društvu nailaze na ogromne otpore moćnih, surovo bogatih. Utoliko gajim potpuno razumevanje za istinsko opredeljenje veće društvene solidarnosti i humanijeg i pravednijeg društva i sveta, ali isto tako gajim i veliku skepsu da naša civilizacija ide u tom smeru.
To ne znači da se ne treba boriti za bolju budućnost i svet ravnopravnijih država i građana. Uveren sam da ove sadašnje generacije to neće dočekati ne zato što za taj prevrat nisu sposobne i spremne, već što je svojim dugim životom globalizam prodro duboko u sve ključne pore života.
.jpg)
L’objectif, c’est relever le défi du métissage.
Ce n’est pas un choix, c’est une obligation.
On ne peut pas faire autrement.
Au risque de nous trouver confrontés à des problèmes considérables. Nous devons changer
partout en même temps, dans l’entreprise, dans les administrations, à l’éducation, dans les
partis politiques. Et on va se mettre des obligations de résultat. Si ce volontarisme républicain ne fonctionnait pas, il faudra alors que la République passe à des méthodes plus contraignantes encore. »
Jedna velika zemlja nase civilizacije je prosto nestala sa mape sveta, polako se gaseci u mraku globalizovanog sveta. Sva nova pravila koja su joj nametnuta bila su na drugom kraju ideala na kojima je sazidana.
Njene tekovine, koje su vekovima bile inspiracija za druge narode u Evropi. U medjuvremenu pretvorila se u jedno od najvecih razocarenja, bar za mene.
Jos jedan fantastican clanak gdje Aleckovic, i zaista se nadam da ce Francuska biti dovoljno jaka da se podigne sa kolena i bude deo resenja umesto problema. kao sto de Vilpen treba njegov narod, tako i sve zemlje Evropu trebaju Francusku, vise nego ikad do sad.
I jedna mala digresija. Taj pojam OSTAVKA je kod Srba sa ove i one strane Drine potpuno nepoznat i neistražen pojam. Volio bih da me neko demantuje ali ja mislim da nema primjera da je jedan srpski političar od nivo mjesne zajednice do države ikada podnio ostavku zbog neispunjenih obećanja ili propusta.
Ali sam takođe otvorena uma. Prema tome, videćemo. Dok ne vidim ne menjam stav. Moj stav određuje to da su me bombardovali, istini za volju Francuzi su smanjili spisak meta. Moj stav takođe određuje da su među prvima priznali "Kosova".
No, kad sam već otvorena uma, ne mogu da ne primetim detant (kako Ameri vole reći "resetovanje") prema Rusiji. Smena vlasti u Ukrajini, odlazak atlantista pa čak i poraz mekše prozapadne struje - prošao je bez većih problema. Stvari nisu crno-bele.
Naravno, nijedna sila, posebno ne Amerika, ne popušta vođena altruizmom.
Svet svejedno postaje složeniji. Što se NATO tiče, pre verujem u lagano truljenje nego nagle obrte. Taj savez je vojno-politički nesposoban - govorim o savezu, odnosno američkim saveznicima. To se vidi u Avganistanu.
(stara komunistička pesma)
ima li negde sajt obožavatelja Srbije?
draga Miro bajki o našim političarima mi je stvarno dosta..samo mi još fali neki Vilpen koji spaja nespiojivo - vatru i vodu, levičare i desničare, nemačku i Francuskui a protiv NATO..
već viđeno u liku DR vOJISLAVA
ajte molim vas...
http://www.google.com/search?q="Dominique+de+Villepin"+kosovo+site%3Aambafrance-uk.org
Odlican tekst.
Ostaje pitanje koliko je sve ovo realno, koliko je moguće da se ovo dogodi?
Kraci globalizma stigli su i do najudaljenijih država i krajeva sveta, pipci mondijaliastičke hobotnice stižu da uhvate i u najudaljenijim krajevima njegovo stanovništvo. Imaju li obični ljudi snage i moći da se tome odupiru godinama unazad i u godinama koje slede? Čekajući nekog svog Vilpena hoće li pokleknuti, kako će uspeti da opstanu u suprostavljanju globalizmiu i libaralnoj ekonomiji? Od čega će, banalno govoreći, da žive oni i njihova deca do tada ako se suprostave nehumanom globalizmu?
Postavljanje ovih pitanja nije pesimizam ni širenje defetizma već realan problem koji traje godinama unazad. Ako pomoć ili lek ne stignu na vreme uzalud strpljenje i borba - čovek odustane ili umre!
Kako dočekati solidarniji i pravedniji svet, društvo koje će više brinuti o ogromnom broju neravnopravnih?
Kako dočekati da najsposobniji dobiju šansu, a ne partijski poslušnici?
Znamo svi da se okolnosti teško menjaju, da ozbiljne društvene promene čak i kad su usmerene na boljitak većine u društvu nailaze na ogromne otpore moćnih, surovo bogatih. Utoliko gajim potpuno razumevanje za istinsko opredeljenje veće društvene solidarnosti i humanijeg i pravednijeg društva i sveta, ali isto tako gajim i veliku skepsu da naša civilizacija ide u tom smeru.
To ne znači da se ne treba boriti za bolju budućnost i svet ravnopravnijih država i građana. Uveren sam da ove sadašnje generacije to neće dočekati ne zato što za taj prevrat nisu sposobne i spremne, već što je svojim dugim životom globalizam prodro duboko u sve ključne pore života.